Шта значи ваш резултат на тесту AQ-50?

AQ-50 је најраширенији упитник за скрининг аутизма код одраслих и многима је то први корак. На крају добијате број од 0 до 50. Али шта заправо значи резултат од 22, 29 или 38 бодова? Овде објашњавамо како се резултат рачуна, одакле потичу прагови и како да искористите свој резултат.

Одакле потиче AQ-50

Количник аутистичног спектра (Autism-Spectrum Quotient) развили су Сајмон Барон-Коен и сарадници у Центру за истраживање аутизма (Autism Research Centre) Универзитета у Кембриџу, а објављен је 2001. године. Циљ је био кратак упитник који одрасли могу сами да попуне и који показује колико аутистичних особина имају. Од тада је коришћен у стотинама истраживања и преведен на многе језике.

Важна идеја на којој се AQ заснива јесте да свако у некој мери има аутистичне особине. Свако добија неки резултат, а аутистичне особе обично имају висок резултат. Зато је AQ-50 добар да покаже отприлике где се налазите, али не може са сигурношћу да каже да ли имате аутизам.

Како се рачуна резултат

AQ-50 има 50 тврдњи, на пример „Више волим да ствари радим увек изнова на исти начин“. Одговарате са „слажем се“, „делимично се слажем“, „делимично се не слажем“ или „не слажем се“.

Свака тврдња доноси 0 или 1 бод. Бод добијате ако ваш одговор указује на аутистичну особину, без обзира на то да ли се слажете потпуно или само делимично. Отприлике половина тврдњи формулисана је обрнуто, на пример „Лако ми је да само по нечијем лицу одгонетнем шта та особа мисли или осећа“, па ту бод добијате ако се не слажете. То значи да на резултат не утиче јачина одговора, већ само његов смер.

Шта значи укупни резултат

У изворном истраживању:

Одрасли без дијагнозе аутизма имали су у просеку око 16 бодова.
Аутистични одрасли имали су у просеку око 36 бодова.
Око 80% аутистичних одраслих особа постигло је 32 или више бодова, а у контролној групи само 2%.

Праг од 32 бода зато се често користи за „много аутистичних особина“. Каснија студија код особа упућених у дијагностичку амбуланту показала је да је праг од 26 бодова бољи за одлуку коме треба понудити целовиту процену. Издвојио је већину особа које су касније добиле дијагнозу, али и многе које је нису добиле.

На test-autism.com резултат описујемо овако:

0–15: веома мало вероватно да имате аутизам. То је на нивоу просека опште популације или испод њега.
16–24: мало вероватно да имате аутизам. Имате неке особине, али мање од већине аутистичних особа.
25–34: вероватно имате аутизам. Изнад сте прага који се користи у клиникама, а од 32 бода и изнад прага из изворног истраживања.
35–50: веома вероватно да имате аутизам. То је на нивоу просека аутистичних одраслих особа или изнад њега.

Пет области

Педесет тврдњи подељено је у пет области са по десет тврдњи, а за сваку добијате резултат од 0 до 10:

Друштвене вештине: како доживљавате друштвене ситуације и упознавање нових људи.
Пребацивање пажње: колико лако пребацујете фокус и како се носите са променама и прекидима.
Пажња усмерена на детаље: колико примећујете детаље, обрасце и бројеве.
Комуникација: разговори, ћаскање и разумевање онога што људи мисле.
Машта: замишљање прича и намера других људи.

Аутистичне особе често имају висок резултат у друштвеним вештинама, комуникацији и пребацивању пажње. Пажња усмерена на детаље посебан је случај: и многе неаутистичне особе овде имају висок резултат, на пример оне које раде са бројевима, технологијом или дизајном. Висок укупни резултат који углавном потиче од пажње усмерене на детаље зато значи нешто друго него висок укупни резултат распоређен на свих пет области.

Шта може да утиче на резултат

Социјална анксиозност и депресија могу да доведу до тога да се сложите са многим тврдњама о друштвеним ситуацијама, чак и ако немате аутизам.
ADHD са аутизмом дели неке особине, нарочито када је реч о пажњи.
Маскирање: ако сте научили да скривате своје особине, можда одговарате према томе како се понашате, а не према томе како се осећате, па добијете нижи резултат. То мери CAT-Q.
Слика о себи: AQ-50 се заснива на томе како видите себе. Може да помогне да размишљате о конкретним ситуацијама уместо да одговарате према општем утиску.

Шта даље

Ако имате 26 или више бодова и препознајете се у тврдњама, можда вреди да са лекаром разговарате о процени. Ако прво желите темељнију слику, можете да урадите RAADS-R, који пита и о вашем детињству. Прочитајте наш водич о томе како као одрасла особа да дођете до процене аутизма.

Имајте на уму да је AQ-50 алат за скрининг, а не дијагноза. Дијагнозу може да постави само квалификовани стручњак, после темељне процене ваше историје и садашњег живота. Спремни сте за тест? Урадите AQ-50 бесплатно овде.