Како као одрасла особа да дођете до процене аутизма

Све више одраслих се пита да ли су можда аутистични, често пошто су читали о аутизму, препознали се у нечијој причи или урадили тест на интернету. Али како се заправо као одрасла особа долази до процене? У овом водичу пролазимо кроз уобичајене кораке, објашњавамо шта процена обухвата и како можете да се припремите.

Зашто тражити процену?

Одлука о процени је лична. Многи кажу да им је дијагноза дала објашњење за искуства која имају целог живота. Може да вам омогући и приступ подршци и прилагођавањима на послу или у образовању и да помогне вама и људима око вас да боље разумете ваше потребе. Други одлуче да не траже процену или сматрају да им је довољно то што боље познају себе. Оба избора су подједнако оправдана.

1. корак: запишите своја искуства

Пре него што се обратите лекару, корисно је да запишете зашто мислите да сте можда аутистични. Конкретни примери кориснији су од општих описа:

Друштвене ситуације: шта вам је тешко или напорно и како се с тим носите?
Рутине и интересовања: како реагујете на промене? Шта вас интензивно занима?
Чула: да ли постоје звуци, светла, мириси или текстуре који вам много сметају?
Детињство: какви сте били као дете? Да ли сте имали пријатеље? Шта су наставници говорили о вама?
Последице: како све то утиче на ваш посао, образовање, односе и здравље?

Корисно је да понесете и резултате упитника за скрининг као што су AQ-50 и RAADS-R. Они нису дијагноза, али лекару могу да покажу зашто тражите процену.

2. корак: разговарајте са лекаром

У већини земаља први корак је ваш лекар опште праксе или друга служба примарне здравствене заштите. Реците да мислите да сте можда аутистични и да бисте желели процену. Објасните како то утиче на вашу свакодневицу и покажите шта сте записали. На многим местима лекар мора да вас упути специјалистичкој служби.

Неки наилазе на скептицизам, нарочито ако имају посао, породицу или наизглед добре друштвене вештине. У том случају може да помогне да опишете колико вас кошта сналажење у свакодневици или да питате шта би било потребно за упут. Можете да затражите и друго мишљење.

3. корак: процена

Процену аутизма код одраслих обично спроводи психијатар, психолог или тим стручњака различитих профила. Често траје неколико термина и може да обухвати:

Разговоре о вашем садашњем животу, вашој историји и тешкоћама.
Податке о вашем детињству, по могућству од родитеља или неког другог ко вас је познавао као дете. Могу да помогну и старе ђачке књижице и сведочанства.
Упитнике које попуњавате ви, а понекад и вама блиске особе.
Структурисано посматрање, током ког стручњак у одређеним задацима прати како комуницирате и ступате у интеракцију.
Процену других стања као што су ADHD, анксиозност или депресија, која могу да постоје уз аутизам или да објасне неке од истих тешкоћа.

На крају добијате повратну информацију о закључку, често уз писани налаз. Ако добијете дијагнозу, налаз обично описује ваше снаге и изазове и каква би вам подршка могла помоћи.

Чекање и приватне процене

У многим земљама чекање на процену за одрасле која се финансира из јавног система дуго је, понекад и неколико година. Неки зато бирају приватну процену да би до ње дошли брже. Ако се одлучите за то, проверите да ли је особа која вас процењује квалификована и да ли има искуства са аутизмом код одраслих, као и да ли ће дијагнозу прихватити ваш здравствени систем, образовна установа или послодавац.

Како почети у Србији

У Србији је први корак обично разговор са изабраним лекаром у дому здравља, који вам може дати упут за психијатра. Психијатар процену често спроводи у сарадњи са клиничким психологом, а у неким срединама вас упућује у болничку или клиничку амбуланту која има искуства са аутизмом. Дијагностика аутизма код одраслих још се развија, па искуство са одраслима и дужина чекања у великој мери зависе од тога где живите.

Многи се обраћају и психијатрима или клиничким психолозима у приватној пракси. Пре тога питајте да ли стручњак има искуства са дијагностиком аутизма код одраслих и које методе користи. Проверите и да ли ће налаз бити прихваћен у јавном систему, на пример ако вам је потребан за остваривање права или за прилагођавања на послу или у образовању.

После процене

Без обзира на закључак, процена вам може помоћи да боље разумете себе. Ако добијете дијагнозу, може да помогне читање о аутизму, упознавање других аутистичних одраслих особа са којима можете да разговарате и размишљање о томе која би прилагођавања олакшала свакодневицу. Ако не добијете дијагнозу, процена је можда ипак указала на друга објашњења ваших тешкоћа и на помоћ која вам боље одговара.

Желите да почнете скринингом? Урадите AQ-50, RAADS-R или CAT-Q бесплатно.